Senke bez lišća – Predrag Pešić

Najnovija Pešićeva haiku knjiga sarži sve najbolje elemente njegovog haiku pevanja, i haiku pevanja uopšte, čije središte je trenutak, blesak prirode; svakodnevne, a bitne stvari – sve promene koje se odvijaju oko čoveka i u njemu samom. Pešić i ovom knjigom ostaje dosledan tradicionalnom poimanju haiku poezije i njenim instinskim vrednostima čime učvršćuje svoju poziciju na domaćoj, ali i na međunarodnoj haiku sceni.
Preovlađuje seoski pejzaž sa svim neophodnim elementima, podsećanje na majku, zavičaj, običaje, igre... Prisećanja su živa, pokatkad življa i od same stvarnosti; misli hitre, beležnica puna bitnih događaja iz pesnikovog detinjstva kome se često vraćamo zbog sigurnosti nađeg glasa – poetskog opstanka.
Iako je Peđićeva poezija najčešće poezija radosti, lepih trenutaka, on majstorski opisuje i trenutak – tu tanku nit- kada se život pretače u smrt, to čini bojama i zvucima, vrlo ubedljivo i originalno:

            Crveni se nebo –
            Senke pred smrt
            veselo šume.

            Pesnik sasvim prirodno spaja «tradicionalno» i «moderno» stvarajući autentičan doživljaj i kristalno jasnu sliku koja je pred nama, sada i ovde, kao napr. u pesmi:

            Nema nikoga
            Na baštenskom stolu
            zvoni mobilni.